CHICAGO BULLS

Poslednja decenija ovog veka definitivno pripada Chicago Bulsima! Nema nikakve sumnje da je tim koji za sest godina cetiri puta osvojio sampionski prsten u NBA ligi jedan od najmocnijih kosarkaskih sastava koji su se pojavili u istoriji ovog sporta. Jedina konkurencija moze im biti Boston Seltiks, koji su od 1957. do 1968. cak 11 puta bili prvaci, od toga osam puta uzastopno.Ali, to su bila druga vremena, Boston je imao Bila Rasela, Boba Kuzija i Dzona Havliceka, a NBA liga je brojala samo osam-devet klubova. Profesionalni kosarkasi pojavili su se u Chicagu jos 1946. godine pod imenom Stegsi. U prvom sampionatu NBA dospeli su u finale plej ofa, i tu izgubili od Filadelfije sa 4:1. Za nedovoljnog poznavaoca NBA istorije sve ovo moze biti velika zabluda. Ta tadasnja Filadelfija nema nikakve veze sa sadasnjim Sedamdesetsesticama, to je u stvari ekipa Golden Stejt Voriors. A Chicago Stegsi su sew 1950. rasformirali i narednih 11 godina u Chicagu se igrao samo univerzitetski basket. Chicago Pekersi se pojavljuju 1961. kao clan NBA lige, a godinu dana kasnije menjaju ime u Chicago Zefirs. Ni to nisu pretece danasnjih Bulsa, nego je to originalna postava kluba koji je kasnije promenio sediste i danas je poznat kao Vasington Bulits. Bikovi su rodjeni 1966. i odmah su stupili na najvecu scenu. Prvih 12 godina ostvarili su 12 plasmana u plej of, sto je za novu fransizu fantastican uspeh. U tim godinama klub je trenirao Dik Mota, a najvece zvezde su bili Bob Buzer, Dzeri Sloun, Bob Buzer, Dzeri Voker, Norm Van Lir, Nejt Tarmond i Artis Gilmor. Poslednja dvojica su sjajni ol star centri, Tarmond jedan od najboljih u istoriji NBA lige, i nedavno izabran medju 50 njenih najvecih zvezda svih vremena. Prve godine osme decenije obelezili su sjajni strelci Redzi Tijs i Orlando Vulridz. Medjutim, sve j to jos bilo daleko, daleko od sampionskih domasaja, a Chicago, americki megapolis naviknut da priznaje samo pobede i titule, trazio je mnogo vise. Za to vise trebalo je imati mnogo srece i strpljenja. Ali, isplatilo se. Na draftu 1984. znalo se dace Hjuston, koji je prvi birao, uzeti Hakima Olajdzuvana, sa kojim je bio sve prethodno dogovorio. Drugi je birao Portland, a treci Chicago. Sve se moglo pretpostaviti, samo ne da ce Blejzersi uzeti gorostasnog centra po imenu Sem Bouvi, za koga su verovali da je pravi igrac za njih. Posle toga, menadjerima Chicaga nije preostalo nista drugo, nego da isprave portlandsku glupost veka, ali u svoju korist - uzeli su Michaela Jordana. Vrlo dobro se znalo ko je on, i koliko vredi. Bio je heroj Olimpijade u Los Angelisu, gde su Amerikanci sramno preslisali sve ostale selekcije. Vec 29. oktobra protiv Milvokija Michael je postigao 39 koseva, a kasnije tokom sezone jos triputa po 45. Cela Amerika se divila svom novom sportskom heroju, njegovim atrakcijama, letovima i zakucavanjima. Medjutim, vec na startu naredne sezone Jordan je slomio nogu, i vratio se na parket tek krajem marta 1986. Da nije bilo te nesrece, on bi sigurno bio najvise koriscen igrac od kad je NBA lige. Jer, u narednih sest sezona odigrao je 491 mec, propustivsi samo jednu jedinu utakmicu. I jos 70 meceva u plej ofu! Moze se pretpostaviti koliki je pritisak bio na Michaela Jordana. Svi njegovi saigraci igrali su samo na njega, kompletne protivnicke odbrane cuvale su samo njega, a gledaoci su punili dvorane sirom Amerike da bi videli njegove egzibicije. Nazalost, Bulsi su imali samo finansijske efekte od tog i takvog Michaela Jordana, dok su takmicarski uspesi redovno izostajali. Menjali su se treneri Kevin Lodzeri, Sten Olbek i Dag Kolins, ali se tim svodio samo na Jordana. Samo na njega. Nekadasnja zvezda Njujork Niksa iz njihovih sampionskih dana, Fil Dzekson, preuzima u leto 1989. mesto kauca Chicaga od Daga Kolinsa. Unapred je znao da mora povuci jedan vrlo nepopularan potez, ako zeli da Bulsi konacno zasednu na sampionski tron. Smanjio je Jordanu minutazu, i njegovo ucesce u odbrambenim zadacima i prionuo na rad sa Horasom Grantom, Skotijem Pipenom i Dzonom Peksonom. Ovi su ga savrseno shvatali, zaigrali po Dzeksonovim semama, i 1991. prvi put postali sampioni NBA lige. Naravno, 90 odsto zasluga za to pripadaju Njegovom Velicanstvu Letecem Michaelu, ali onih 10 odsto je ipak presudilo. Momci iz Chicaga su te godine odigrali nesto sto niko nije verovao da je moguce - imali su bolju odbranu i od Detroita, poznatog po najcvrscoj defanzivi ikad vidjenoj u istoriji kosarke. Iznikla je te godine igracka zvezda Skotija Pipena, danas verovatno najboljeg krila u NBA, potpuno se afirmisao sjajni skakac Horas Grent, Dzon Pekson je doziveo drugu mladost, a Bi Dzej Armstrong,Klig Livingston i Stejsi King su se preobrazili u standardne igrace. U sledeca dva sampionata Bikovi u skoro neizmenjenom sastavu jos dvaput trijumfuju, a Michael Jordan je postao covek koji od jedne reklame zaradi 20 miliona dolara, sinonim NBA lige. Medjutim, upravo on je sokirao ceo svet u oktobru 1993. kada je na konferenciji za stampu saopstio da - ostavlja kosarku i prelazi u bejsbol! U narednih 18 meseci Chicago se skoro raspao. Iz sampionske garniture ostao je samo Skoti Pipen, a od pojacanja stigao je samo najbolji evropski kosarkas Toni Kukoc. To je, medjutim, bilo nedovoljno za bilo kakav ozbiljan uspeh. I kada je postalo definitivno jasno da od slavnog Chicaga nece ostati bukvalno nista - Michael Jordan se u prolece 1995. predomislio i vratio kosarci. Da nastavi tamo gde je stao. Vec u narednom prvenstvu {1995-96} Jordan predvodi sjajni tim koji obara rekord u nepobedivosti tokom lige. Doveden je verovatno najbolji skakac u poslednje dve decenije u NBA ligi Denis Rodman, Skori Pipen je bio spreman da preuzme odgovornost i onda kada Jordan zataji, a Kukoc je dobio priznanje kao najbolji sesti igrac NBA u sezoni. Sjajno su ih dopunjavali snajperista Stiv Ker, Jordanova rezerva Ron Harper, i gorostasni Australijanac, centar Luk Longli. U finalu plej ofa sa lakocom pobedjuju Sietl (4:2) i osvajaju titulu. Cetvrtu u poslednjih sest godina, cetvrtu koju je u grad vetrova doneo fenomenalni Michael Jordan. Letnji prelazni rok nije doneo skoro nikakvu promenu u sampionskom sastavu Bikova. Osim sto im je kasa ispraznjena do dna. Jordan je potpisao jednogodisnji ugovor za 30 miliona dolara, i to je najskuplji ugovor u istoriji profesionalnog sporta do danas. Nije lose prosao ni ekscentricni Denis Rodman, koji je za (takodje) jednogodisnju vernost dobio devet miliona dolara. Ocigledno je i po duzini ugovora najboljim igracima da je generalni menadzer Dzeri Kraus odlucio da jos samo jednom pokusa da sa ovim timom krene u sampionski pohod. Najvece zvezde su vec prilicno stare, tako da je njegova racunica sasvim realna. A da ce Chicago i ove sezone biti favorit broj 1 potvrdjuju njihove igre i rezultati u prvom delu sezone. Imaju daleko najbolji skor pobeda i poraza, na najboljem su putu da obore sopstveni rekord u nepobedivosti, a Air Jordan je ponovo na svom uobicajenom mestu - na celu liste strelaca. Uz to, uspeo je da se ponovo izbori za naklonost najmladje publike, koja mu je pre dve godine okrenula ledja. Osvojio je najvise glasova u izboru za ol star tim, vise i od Granta Hila, koji ga je tukao prethodne dve godine. Strucnjaci sa obe strane Atlantika prognoziraju veliko finale plej ofa u junu ove godine Chicago - Hjuston. Ako dodje do tog okrsaja, bice to mecevi za pamcenje, i za konacni oprostaj od velikana kosarke koji su obelezili proteklu deceniju: Jordana, Rodmana, Barklija i Drekslera. Nista lepse se ne moze pozeleti. Samo da se ostvari.