HOUSTON ROCKETS
Pola miliona od srece poludelih
gradjana Hjustona blokiralo je u junu 1995. ceo grad, slveci drugu uzastopnu
titulu prvaka NBA lige. Repeat (ponavljanje) je ostvaren u fuzioznom stampedu
preko ambicioznih Magicnih iz Orlanda. U opstem ludovanju bile su primecene
i navijacke kapice na kojima je pisalo threepeat (trostruko ponavljanje).
Nazalost, sledece 1996. godine, ove kapice nisu bile modni trend jer je
Chicago bio prejak za sve timove. Mozda ovog juna... Sampioni iz 1994.
i 1995. Rakete iz Hjustona, su tim star tek 30 godina. Formirani su 1967.u
San Dijegu, kao tada 12. NBA ligas. Sa 15 pobeda i 67 poraza nisu ostavili
bas najimpresivniji utisak u toj svojoj prvoj sezoni. A na klupi San Dijega
te, i naredne tri godine, sedeli su jedan pored drugog dva danas izuzetno
cenjena trenera u NBA - Pat Rajli i Rik Adelman. Sedeli su kao igraci,
a minutaza na parketu im je bila skoro identicna: 18-19 minuta po mecu.
Najveca zvezda San Dijega bio
je legendarni Elvin Hejs. Kao prvog na draftu 1968. uzeli su ga ispred
nosa Bostonu, koji se morao zadovoljiti Donom Cejnijem. Ovo ime ce se mnogo
kasnije ipak pojaviti i medju Raketama. A Elvin Hajs je vec u svojoj debitantskoj
sezoni postao najbolji strelac NBA lige, godinu dana kasnije i najbolji
skakac. Igrao je ukupno 16 profesionalnih sezona, i na vecnoj listi najboljih
strelaca zauzima trece mesto - ispred njega su jedino Karim Abdul-Dzabar
i Vilt Cemberlen. Od svojih 27.313 koseva, Hejs je u dresu Hjustona postigao
8.996. Ostao je cetiri godine, i onda se preselio u Baltimor, u zamenu
za Dzeka Marina, Jedna od gluposti veka...
Posle cetiri gubitnicke sezone
u San Dijegu, Rakete se 1971. sele u Hjuston Hejs je tu odigrao svoju poslednju
sezonu, ali je istovremeno na teksaskom nebu zasijala nova velika kosarkaska
zvezda - Rudi Tamjanovic. Ovo elegantno krilo narednih devet godina je
najbolji strelac ekipe, a od poznatih igraca iz tih sedamdesetih godina,
uz njega, u Hjustonu su igrali: Kelvin Meloun, Rik Beri, Robert Rid, Majk
Danlivi, Bili Polc, Alen Livel... Sva ta imena bila su dovoljna za plasman
u plej offu tek svake neparne godine - 1975. 1977. i 1979.
Prava kosarka i prvi veliki
uspesi dosli su tek osamdesetih. Sezonu 1980-81 zavrsili su sa osrednjim
bilansom 40:42 (drugi u svojoj diviziji), ali su onda eksplodirali u plej
offu. Meloun, Marfi, Tomjanovic i Rid najpre su slistili Lejkerse sa Magic
Jonnsonom i Dzabarom (2:1), zatim San Antonio Dzordza Gervina (4:3), pa
Kanzas Siti (4:1). Veliko finale igrali su sa Bostonom. Stigli su do 2:2,
ali su onda dve utakmice zaredom izgubili, i ostali samo vicesampioni.
Mocan je bio Boston te godine: Leri Bird, Robert Peris, Nejt Arcibald,
Sedrik Maksvel, Kevin MekHejl... Bio je to ujedno i igracki oprostaj Rudija
Tomjanovica od Hjustona. Ostao je kao pomocni trener, i strpljivo cekao
svojih pet minuta. Uprava je prazninu nastalu njegovim odlaskom pokusala
sledece sezone da popuni dovodjenjem vec ostarelog Elvina Hejsa (svoje
najbolje partije u NBA vec je bio odigrao) i obecavajuceg debitanta Terija
Tigla. To je bilo samo zagrevanje za zemljotres koji ce se desiti predstojeca
dva leta.
Na draftu 1983. Hjuston uzima
koledz igraca koji je ocenjen kao najveci potencijal u dotadasnjoj istoriji
kosarke. Rec je o Ralfu Sempsonu, brzom krilu visokom - 223 santimetra.
Sempson je odmah postao vodeci strelac Hjustona (21,0), strucnjaci su bili
zadivljeni, a Ameriku je tresla groznica kosarkaskih giganata koji su stasali:
pored Sempsona, na koledzu su te godine igrali jos Patrik Juing i Akim
Olajdzuvan. Sticajem okolnosti, Hjuston je i naredne 1984. birao prvi na
draftu. Izbor je bio lak - jedan vunderkind ogromnog tela vec je igrao
u ovom gradu, istina na univerzitetu. Nigerijac Akim Olajdzuvan. Za Rakete
ga je odavno kaparisao Mozis Meloun koji mu je bio idol, prakticni nastavnik,
pa cak i neka vrsta garderobera - Olajdzuvan je nosio Melounove polovne
kosulje i majice (danas je strastveni kolekcionar najskupljih odela). Tandem
Sempson - Olajdzuvan odmah je krsten kao dvojac tornjeva blizanaca, po
imenu dve najvise zgrade na svetu - one Svetskog trgovackog centra u Njujorku
(kasnije su ih po visini pretekli cikaski kukuruz - bliznaci). Prvenstvo
1983-84, u kome je igrao samo Sempson, Hjuston je zavrsio sa skorom 29:53,
a sledece, sa blizancima u timu - 48:34.! Naredna, 1985-86 bila je sezona
najveceg hjustonskog sjaja pre osvajanja prve titule 1994. Olajdzuvan,
Sempson, Luis Lojd, Dzon Lukas, Robert Rid, Rodni Mekrej, Alen Livel, Micel
Vigins i Krejg Ilo zavrsavaju prvenstvo sa 51:31, i onda u prvoj rundi
plej offa tuku Sakramento (3:0), potom i Denver (4:2), U finalu Zapada
blizanci ubijaju volju za kosarkom favorizovanim Lejkersima (Magic, Dzabar,
Vorti..).
Pobedi od 4:1 najvise je doprineo
olajdzuvan, i ona ih je odvela u finalnu seriju za sampionski prsten -
ponovo protiv Bostona. Prva dva meca u Gradenu Seltiksi us dobili, a od
tri utakmice u Hjustonskoj dvorani Samit Rakete su u svoju korist resile
dve. Boston jos jednom trijumfuje na svom terenu, i tako se isti skor (4:2)
istih protivnika ponavlja drugi put u pet godina. Bio je to kraj price
o tornjevima-blizancima. Istina, Ralf Sempson je ostao u Hjustonu jos dve
godine, ali kolena su mu bila toliko rasklimatana da to vise nije bila
ni senka potencijala stoleca. Olajdzuvan je ostalo, i na svojim buldozerski
snaznim ledjima vukao Rakete navise, ali su one postojale sve tezi teret,
i pocele njega da vuku nadole. Nije pomogao ni Akimov prelazak u islam,
posle cega je postao Hakim, ni obecanje da ce mu dovesti odgovarajuce saigrace
sa kojima bi mogao da se umesa u borbu za sampionsku titulu. Najbolja akvizicija
bio je (cini se) trener Don Cejni, koji je u Hjustonu ostao tri godine
i dva meseca (1988-1991), i za to vreme osvojio laskavo priz-
nanje trenera godine u NBA.
Trofej mu je pripao u leto 1991. a samo nekoliko meseci kasnije dobio je
od svog kluba jos jedan - otkaz!
Cejnijevo mesto je posle mnogo
godina asistiranja preuzeo Rudi Tomjanovic. Pazljivo je selektirao tim,
i jos pazljivije ubedjivao sve nezadovoljnijeg Olajdzuvana da se trud konacno
isplatio. Oko sjajnog Nigerijca su se okupili iskusni Otis Torp, Keni Smit
i Vernom Maksvel, sa drafta su dove-
deni perspektivni Robert Ori
i Sem Kasel. Kockice su polako pocele da se slazu, ali u jesen 1993. niko
jos nije pretposavio da ce taj, tada samo solidni Hjuston, par meseci kasnije
eksplodirati u plef offu, i osvojiti prvu titulu prvaka u svojoj istoriji.
Hakim Olajdzuvan pokupio je te godine sve MVP trofeje, a Rudi Tomjanovic
je zavrsio na rukama odusevljenih igraca i navijaca. Pobedjen je Juingov
i Rajlijev Njujork u finalnoj seriji koju su svi odreda ocenili kao najruzniju
i najdosadniju u istoriji NBA lige! Ni u jednoj od sedam utakmica nijedan
tim nije postigao preko sto koseva, igrala se prljava odbrana u kojoj je
Hjuston za nijansu bio ostriji, pa je zato i trijumfovao.
Sampion u narednom prvenstvu
nije delovao previse impresivno, pre je izgledao istroseno i bez prave
ideje. Rudiju Tomjanovicu je bilo jasno da nesto mora promeniti, da Rakete
moraju primiti injekciju koja ce ih prenuti i naterati da ponovo polete
u kosmicke sampionske visine. Nije mogao biti povucen bolji potez - u Portland
je poslat Otis Torp, a odatle doveden slavni Klajd Dreksler Covek na zalasku
sjajne karijere, ali gladan titule kao vuk jer u Blejzersima nikad nista
nije osvojio, osim sto se izborio za mesto u Drim Timu koji je igrao na
Olimpijadi u Barseloni. Uz to, on i Olajdzuvan su pajtasi jos sa hjustonskog
univerziteta, gde su dve godine zajedno igrali.
Tandem Olajdzuvan - Dreksler
razorio je protivnike i sokirao kladioce koji nisu davali prevelike sanse
Raketama da naprave repeticiju. Sejkil O`Nil i Anferni Hardavej su dobro
zapamtili lekciju koju su u finalu plej offa dobili od Hjustona.
Cini se, ipak, da su Rakete
imale srecu da budu najbolje bas u one dve godine koliko je Michael Jordan
odsustvovao iz kosarke, igrajuci bejsbol. Prosla godina pokazala je da
je Chicago sa Em-Dzejom jos uvek nepobediv, a gazde Hjustona su proslog
leta povukle jos jedan potez, skoro identican onom kada su doveli Drekslera.
Iz Finiksa je dovucen vremesni, tesko povredjeni (ledja) Charls Barkley,
sa motivom velikim kao Himalaji - da i on zavrsi karijeru bar jednom kao
sampion. Ovogodisnje prvenstvo je poslednja sansa i za njega, i za Olajdzuvana
i Drekslera da stave sampionski prsten na svoje ruke. Godine su ih opasno
napale, vec dogodine njihovo mesto bice u nekoj od prostorija u Kuci slavnih,
svojevrsnom kosarkaskom muzeju u Springfildu (Masacusets).